Kampovanje

KAMPOVANJE

Za kraći boravak na jednom mestu (prenoćište, odmor od 2-3 dana) uređuje se bivak, a za duži boravak logor ili kamp. U oba slučaja se primenjuju isti higijenski principi, ali se kod logorovanja koriste trajnije i složenije improvizacije koje se ovde neće razmatrati.

Mada na prvi pogled može da izgleda lako, izabrati odgovarajuće mesto za kampovanje zna biti veliki problem. Mesto za postavljanje šatora mora biti suvo, ocedno, blago nagnuto, zaštićeno od vetra, da ima drveća ili da je pored šume, udaljeno 2-3km od močvara. Poželjno je da se u blizini nalazi voda (reka, jezero, izvor…). U planinskim predelima mora se voditi računa o odronjavanju stena, snežnih lavina i vejavica. Takođe Izbegavajte kamenito tle, mesta sa gustom vegetacijom, i mesta gde ima poljskih glodara.

Kako prepoznati tle? Leti na njemu raste trava bledo zelene boje. Zemlja je suva i delimično ispucala po površini dok su njeni donji delovi čvsti. Nema tragova mahovine između busenja i trave.

Ukoliko ima vlage i vode, trava je bujna i ima jarko zelenu boju. Ima i mnogo mahovine među busenjem i na podnožju drveća. Ukoliko morate na ovakvom mestu postaviti šator, dobro je ispod šatora postaviti plastičnu foliju (najlon) kao izolaciju, ali ipak izbegavajte mesta pored samih reka i potoka. Čak i najmanji potočić za vreme velikih kiša prerasta u bujicu koja može biti jako opasna. Izbegavajte zemljište okruženo brdašcima i peskovito tle.

Vetar koji u sparnim danima prijatno osvežava, može se očas pretvoriti u ljutog neprijatelja. Kada se to dogodi šatori su u opasnosti. Šator postavite tako da bude svojom najmanjom površinom okrenut pravcu iz kojeg vetar duva, a ulaz šatora naravno na suprotnu stranu. Lako ćete po okolini prepoznati pravac iz koga vetar najčešće duva: treba pogledati u travu, oblik drveća i na koju je stranu nagnuto, izgled peska i gde se skuplja.

Šator je najbolje postaviti na ivici šume (nikada u šumi). Treba znati da posle kiše u šumi još satima kaplje voda, a jak vetar često lomi grane drveća. I nikada ispod usamljenog drveta - jer su česta meta gromova.

Insekti i druge životinjice su čest problem kamperima. Najčešće su to komarci, mravi, krtice, miševi i zmije. Protiv insekata se jednostavno možete braniti odgovarajućom kremom, mrežom, ili biljkom (ispod orahovog lišća se ne skupljaju ni komarci ni mušice!) a krtice ćete izbeći ako izbegavate krtičnjake (mesta gde je puno brdašca isitnjene zemlje). Miševi su dosadni i šire zaraze a nalaze se u blizini jama i baruština. Od zmija ćete se lako braniti dimom tj. logorskom vatrom i ako ne ostavljate otpatke hrane u blizini šatora (naročito otpatke mlečnih proizvoda).



Samo postavljanje šatora nije nimalo komplikovano, naročito ako je to šator za 2-3 osobe. Šator uvek dobro zategnite (zbog vetra ili kiše) i iskopajte kanaliće oko šatora (po potrebi). Ispod šatora postavite najlon radi bolje izolacije ili ga pak stavite preko šatora kao duplu zaštitu. Šator vam sigurno neće prokišnjavati a i neće se unutar šatora pojaviti kondenzacija zbog stvorenog međuprostora. Ukoliko vam nedostane kočića, možete se poslužiti kamenjem ili ih od grana drveća napravite sami.

Ukoliko pak nemate šator, možete i sami napraviti odgovarajući zaklon. Za to možete koristiti već postojeće kolibe, nadstrešnice, igloe, zemunice, pećine itd. Ako toga nema možete sami napraviti improvizovanu kolibu od pruća, granja i lišća. Uz pomoć noža ili sekirice se za sat vremena možete napraviti odgovarajući zaklon. Slike govore dovoljno…



Da bismo napravili kućicu ili da bismo jednostavno nešto vezali i osigurali potrebno je znati i kako to uraditi. Evo nekoliko najčešće korišćenih čvorova koji vam mogu biti od velike pomoći:

Pećina nad Vražijim firovima u Đalovića klisuri sa do sada ispitanih 12 km kanala najduža je na Balkanu.
Već na samom ulasku u opštinu Bijelo Polje, uočljive su smjernice ka Đalovića pećini.
Za one koji dolaze prugom Beograd - Bijelo Polje - Bar, magistralni put
se nalazi tik pored glavne željezničke stanice, tako da ni u ovom
slučaju neće predstavljati problem pronalaženje smjernica i putokaza.
Pećina se nalazi na oko 25 km od grada, u kanjonu rijeke Bistrice.
Uzvodno, kroz Đalovića klisuru, na lijevoj strani, na mjestu gdje se
dolina spaja sa klancem, nalazi se najniže od četiri jezera, Vražji
firovi.
U gornjem dijelu doline je najveći od tri ulaza u pećinu nad Vražjim firovima.
Đalovića pećina na Pešterskoj visoravni pretpostavlja se da je duga i
čitavih 200 kilometara. Do sada je otkriveno 16 kilometara pećine.
Ispitan je dio nad Vražjim firovima. Sastoji se od većeg broja kanala,
hodnika i dvorana.

Iso sam jednom tamo a morat cu opet kad dodjem nedje na odmor.

Ja obozavam kampovanje