Izgled konja

Opisivanje izgleda konja



U tekstu koji sledi potrudiću se da
Vas upoznam sa načinom opisivanja konja kako biste stekli
neka osnovna znanja o njihovoj građi, delovima tela i
boji. Na svetu ništa nije savršeno, ali se uvek teži ka
savršenom, te je neophodno da poznajemo cilj našeg stremljenja.


Za konje se, uopšteno govoreći, može reći da je zaista
nemoguće naći savršenog, a evo i zašto - savršen galoper
nije istovremeno i savršen tegleći konj, ili paradni i
tako dalje. Dakle, sam izgled proističe pre svega iz namene
rase, odnosno samog konja. Krenimo redom...

B O J A

Za boju se može reći da je karakteristika jedinke, ali
ne i rase, kao što je to slučaj kod drugih životinjskih
vrsta.

BELAC - konj bele boje. [Lipicaner je nama najpoznatija
rasa za koju je uvreženo mišljenje da su to isklučivo
beli konji, ali se sreću i vrani lipicaneri.] Svi konji
koji su bele boje se rađaju kao crna ždrebad, sa većim
ili manjim belim površinama po glavi ili nogama, a beli
postaju tek između 5. i 7. godine. Ovo naravno ne važi
za one koji se rađaju potpuno beli sa crvenim očima -
u tom slučaju se radi o pigmentnom poremećaju [albinizam].

VRANAC - konj crne boje. Ako na glavi ima belu liniju,
koja može biti šira ili uža, onda je tolisast
vranac, ako odmah iznad kopita ima bele noge onda je putast,
ako je pak bela boja višlja kažemo da je čarapast.
[Opisi o lisi, putici i čarapama su isti za sve boje].

DORAT [MRKOV] - konj mrke, braon boje. Često se varijante
ove boje opisuju kao "otvoreni" - svetliji ili
"zatvoreni" - tamniji dorat.

ZELENKO - konj "zelene boje", naravno ne prave
zelene boje već neke koja čini prelaz od vranca ka belcu
[ova boja se sreće kod konja koji se rađaju kao crni,
ali vremenom pobele] - vidi BELAC.

ALAN - konj oker boje.



belac

G L A V A

Generalno gledano izgled glave umnogome govori o samom
konju, njegovoj građi, funkciji i plemenitosti. Mala,
suva glava je odraz plemenitosti, i suprotno, duga teška
glava je odlika primitivnih rasa.

Nozdrve su ulazna vrata za vazduh te su kod trkačkih konja
poželjnije što šire nozdrve kako bi se razmena gasova
obavljala što lakše.

Oči predstavljaju ogledalo duše, kako za ljude tako i
za životinje. One odaju temperament i zdravstveno stanje
same životinje. Moraju biti srednje veličine jer previše
sitne govore o gruboj konstituciji dok su krupne odraz
slabe konstitucije i sklonosti ka bolestima.

Uši imaju pre svega estetsku vrednost jer ni previše sitne
ni previše krupne ne stvaraju bilo kakve smetnje za normalno
funckionisanje konja, niti su pokazatelj smetnji. Međutim,
prema pokretima ušiju može se imati uvid u psihofizičko
stanje konja - bolest, strah, uznemirenost itd.

Dužina glave treba da bude jednaka dužini vrata, kao i
dužini sapi.

V R A T

Kao što smo rekli dužina vrata treba da bude
prubližno jednaka dužini glave. Kod kasača se najčešče
sreće tzv. "daskast" vrat, dakle nešto duži,
ali tanji vrat. Kod paradnih konja se teži ka tzv. labudovom
vratu - visoko podignut vrat koji prema glavi pravi luk
koji najviše podseća na držanje labudovog vrata.

L E Đ A

Leđa trebaju biti ravna i prava. Dužina je oko
1,5 - 2 dužine glave što pre svega zavisi od namene. Konji
koji se koriste za jahanje i nošenje tereta trebaju imati
što kraća leđa kako bi mogli lakše da nose sam teret.
Sa druge strane trkački konji, pre svega kasači imaju
potrebu za nešto dužim leđima kako bi nesmetano mogli
da razvijaju što veće brzine u kasu a da se u medjuvremenu
" ne stižu nogama" dakle da im zadnje noge ne
dodiruju prednje. Ako su ledja povijena na dole nazivaju
se sedlastim leđima, a previše uska i mršava nazivaju
se " šaranasta" ili "krovasta" leđa.



alan

S T O M A K

Ma koliko se činila čudnom, činjenica je da veličina
i oblik stomaka mogu znatno poboljšati odnosno smanjiti
upotrebnu vrednost konja. Smatra se idealnim ako je stomak
"u ravni" sa grudnom kosti. Ukoliko je manje
zapremine radi se o "potpasanim" konjima i to
su pre svega trkački konji i oni koji su iz raznoraznih
razloga izgladneli [bolest, oskudica hrane].

Ako je pak stomak veće zapremine radi se o "pupavim",
odnosno "bačvastim" konjima, a razlog njihovog
nastanka je prekomerna ishrana kabastom hranom. Takvi
pastuvi teško opasuju kobile, a i estetska strana nije
zadovoljena.

S A P I

Sapi su motor konja. Po mnogim knjigama ćete naći kako
visina sapi mora da bude jednaka visini grebena, što je
pre svega estetski opravdano, ali u svim konjarskim krugovima
koji pre svega cene brzinu konja reći će vam da auto pokreće
motor a konja sapi. Dakle tu se najčešće radi o takozvanim
"pregrađenim" konjima.

Kao i leđa mogu biti krovaste i šaranaste, ako su previše
strme.

N O G E

Britaci kažu - "No feet - no horse"
i to će vam potvrditi svaki konjar. Zdrave i pravilno
građene i postavljene noge su možda najbitnija stavka
u korišćenju svakog konja. Gledano sa strane one moraju
biti pod uglom od 90% u odosu na podlogu i potpuno prave.
Ponekad se kod radnih konja zbog preterane eksploatacije
javlja takozvani sabljasti stav - noge blago povijene
u kolenom zglobu. Ukoliko ne zaklapaju ugao od 90% sa
podlogom već su kopita ispod trupa radi se o "podbijenim"
ili "podvučenim" konjima a sam stav je posledica
bolesti.

Gledano spreda noge zbog greške u ishrani i korišćenju
mogu biti pravilne, "O" i "X". Kada
stoji, razmak između kopita bi trebao da bude širine jednog
kopita. Ako je razmak veći za takvog konja se kaže da
ima "lavlje" grudi, a ako je manji da ima uske
grudi, a time i manji kapacitet pluća, što direktno upućuje
na slabiju mogućnost eksploatacije.

Izvor:
Zivotinjsko carstvo

Pa ti si brate uradio citav diplomski rad na ovu temu uzimajuci u obzir i ostale topice.
Svaka ti cast

djavoizkrsa ::Pa ti si brate uradio citav diplomski rad na ovu temu uzimajuci u obzir i ostale topice.
Svaka ti cast

Znas kako .. kad te neko lepo pita da napises nesto o necemu sto znas .. zasto to onda ne bih uradio onako kako je Bog rekao.