Konjska cula

Priroda je ove plemenite životinje obdarila veoma osetljivim i
razvijenim čulima, koja su im kroz evoluciju često značila život ili
smrt. Neka čula su im od većeg, druga od manjeg značaja - a evo i zašto…



SLUHKonji
imaju mnogo razvijenije i osetljivije čulo sluha od ljudi. Upravo zbog
toga konji strahuju od vike i glasnog govora, pa vole da im se obraćamo
umerenim tonom. Konji imaju velike, visoko smeštene uši koje su veoma
pokretljive [njihovu okretljivost potpomaže čak 16 mišića!]. Čak
postoji i razlika među rasama, toplokrvne, lakše rase imaju bolji sluh
od krupnijih "hladnokrvnjaka". Zahvaljujući položaju uha konji izuzetno
dobro čuju iz svih pravaca, a imaju i sposobnost da pokreću uši
nezavisno jedno od drugog - ako zvuk dopire sa zadnje strane, konj može
da okrene oba uha u pravcu zvuka i da tako registruje događanja, ili
pak da jednim prisluškuje nazad, a drugim napred - time držeći pod
kontrolom celu situaciju oko sebe. Pored sluha, uši kod konja služe i
za iskazivanje raspoloženja, o čemu ćemo jednom drugom prilikom
opširnije!



VID

Konji
u sumraku ili noću vide puno bolje od čoveka zahvaljujući drugačijoj
građi retine [mrežnjače]. Iako kod konja vid nije jedno od važnijih
čula, on ima veliku ulogu kod snalaženja u prostoru. Iskustva govore da
konji dosta dobro razlikuju boje, posebno nijanse zelene i žute. Oči
konja su smeštene sa dve strane širokog čela, što im omogućava izuzetno
veliki vidokrug. Upravo zbog tog položaja očiju, konji imaju
monokularan vid, što znači da oba oka vide potpuno različite slike,
tako da je njihov prostorni vid dosta slab, nemaju dubinu vida [i kod
ljudi, ako pokrijemo jedno oko, mnogo nam je teže da procenimo daljinu
predmeta]. Konji imaju i sposobnost binokularnog vida [kada oba oka
upere u tačku koju gledaju, kao mi - ljudi], međutim zbog nepravilnosti
u retini, dobijena slika bližih predmeta je često nedovoljno oštra,
zato se konji često trude da pokretima glave što bolje vide željenu
stvar. Često se prave velike greške od strane jahača, vozača, kada
konju koji manjim okretima glave pokušava da dobije jasniju sliku
nepoznatog, uskrate mogućnost istog.To često dovodi do izbacivanja
konja u stranu i straha, još ako zbog toga dobije i kaznu, lako će
naučiti da od nepoznatih stvari treba da se plaši. Širok vidokrug je
konjima bio od velikog značaja kada su živeli u divljini, u krdima.
Veoma bi lako sagledavali celu okolinu, i moguće opasnosti, dok bi
savijenim glavama pasli.



NJUHRazvijeno
čulo mirisa igra možda i najveću ulogu u životu konja. Sposoban je da
iz daleka oseti vodu, a ima veliki značaj i u ishrani, u biranju hrane.
Konji se raspoznaju na osnovu mirisa - ždrebe prepoznaje majku, pastuv
nalazi raspasanu kobilu, a mirisom prepoznaju i ograničene teritorije.
Kada se dva konja sretnu, prva stvar im je da sa raširenim nozdrvama
mirišu jedni druge i time upoznaju. Čulo mirisa kod konja je toliko
razvijeno, da su u stanju da kod drugih konja, a i kod ljudi,
prepoznaju emotivno stanje, volju. Mnogi konjari mogu da potvrde kako
konji lako prepoznaju ljude koji ih se plaše [pošto nam organizam
izdvaja feromone koji se luče u vazduh]. Tada konji [pretežno skloni
tome] često odgovaraju agresivnošću, nevericom.



DODIR Čulo
dodira je kod konja raspodeljeno na raznim delovima tela i to po
intenzitetu osećaja. Vrat, ramena, greben su osetljiviji predeli kao i
njuška koja je pokrivena specijalnim – takilnim dlačicama koje su
nervima povezane sa mozgom i šalju mu impulse nakod primljenih
nadražaja. Neki vlasnici, naročito izložbenih konja, imaju običaj da
zbog “lepše slike” te dlake odstrane, što je velika greška.



Dodir igra veliku ulogu i u komunikaciji konja, tako često možemo
videti kako konji jedni druge grickaju, masiraju oko vratnog dela i
grebena što pojačava međusobne veze i pozitivno deluje na njihov odnos.
Konjima je veoma važan i dodir ljudi - mnogo im govori način na kojima
postupamo sa njima, kada su nervozni ili uplašeni, jedan dodir, jedna
smirena reč im mnogo znači! Receptori dodira se mogu naći i u
ekstremitetima - nogama. Tu sposobnost koriste da bi dobili informacije
o tlu i njegovom svojstvu, kao i da bi ispitali stvari koje im se nađu
na putu.



UKUSJako
je teško ispitivati i postavljati parametre o čulu ukusa kod konja -
nije utvrđeno koliko je ono kod njih razvijeno. Često su konji
probirljivi ali ne možemo sa sigurnošću tvrditi da li biraju na osnovu
mirisa ili je ipak ukus taj koji im se ne dopada. Konji svakako reaguju
na pojedine ukuse - ne vole i ispljunu gorke biljke, izuzetno vole
slatke namirnice - mrkvu, jabuke [vole i šećer, ali uprkos mišljenju
mnogih, nije baš najpovoljniji za njihov organizam], vole da ližu so,
koja je od velike važnosti u ishrani a obožavaju i svežu travu.

Izvor:
Zivotinjsko carstvo