Ljiljani -Liliaceae...

Ljiljani (Liliaceae)



Ova grupa biljaka sastoji se od 80-90 različitih vrsta lukovica, koje su u principu izdržljive. Vode poreklo uglavnom iz Evrope, Kine i Japana u zavisnosti od vrste. Pravi ljiljani dolaze iz grupe Liliaceae, dok ostale biljke koje u svom nazivu imaju reč "ljiljan" nisu pravi predstavnici ove biljke (npr. plameni ljiljan i sl.). Ljiljani potiču sa umerenih i šumskih područja severne hemisfere, stoga ne vole suvo vreme, i vrućinu. Iz tog razloga uglavnom se sade pored drveća, žbunja i drugih biljaka koje će zaklanjati njihovo korenje. Ljiljani vole tzv.hladne noge, to znači da iako vole sunce i sunčano mesto, korenje im mora biti zaklonjeno. Iz tog razloga sade se uz druge biljke koje će im to omogućiti (najbolje su se pokazali odredjeni pokrivači tla). Ljiljani nam dolaze u najrazličitijim bojama i oblicima, i mogu se gajiti kako unutra kao kućna biljka tako i kao baštenska biljka, naravno u zavisnosti od sorte. Neki opet, imaju sasvim odredjene zahteve u pogledu sastava zemljišta, temperature, vlage, dok su drugi veoma skromnih zahteva. U zavisnosti od varijeteta ljiljani počinju sa cvatom već sredinom proleća, pa sve do ranih jesenjih dana. Većina ljiljana služe kao odličan rezani cvet, jer svaki cvet u proseku traje 8 dana kada se biljka odseče. Kako god, ako unosite ljiljane u kuću odnosno kada ih sečete, ostavite što više stabljike i lišća na biljci jer to osigurava život i hranu lukovici, i samo tako ćete imati ljiljane i sledeće godine.

Ljiljani se dele na nekoliko različitih grupa-tipova i to:


VRSTE LJILJANA :

• azijski

• orijentalni

• trubasti

• autohtona vrsta


^^Azijski hibridi:


Nama najpoznatiji, i najrašireniji. Poznati su po svojim jarkim bojama. Cvetovi prečnika oko 15cm otvaraju se u rano leto. Otporni su na ekstremne vremenske uslove kao i na bolesti i štetočine.


^^Orijentalni hibridi:



Po meni, grupa najlepših ljiljana. Pored izuzetne boje krasi ih i jak, opojan miris. Cvetovi su dosta krupniji nego kod azijskih. Osetljiviji su na mraz i odredjene štetoŧine. Zimi im je potrebno obezbediti zaštitu od mraza.

^^Trubasti hibridi:

Ime su dobili zbog oblika cveta, koji podseća na trubu. Zovu ih još i "kraljevski ljiljani". Cveta sredinom leta i poseduje specifian jak miris. Javlja se svega u nekoliko boja, ali to nadoknadjuje svojom pojavom i mirisom.

^^Autohtone vrste:

Ovo je dosta brojna grupa ljiljana, sa najrazličitijim predstavnicima. Najpoznatiji su Lilium Candidum (Madona ljiljan ili "krin"), Lilium Bosniacum i sl.


SADNJA :

Ljiljani se sade na jesen (kada i većina lukovica), ali mogu i na proleće. Preporučuje se sadnja na jesen, odnosno pre mraza jer je mnogim vrstama neophodno odredjeno vreme hladjenja da bi cvali. Ljiljani vole lokaciju gde je zemlja vlažna i hladna ("hladne noge" o čemu sam već govorio), to se lako postiče pomoću biljaka-pokrivača tla, ili sa malčem. Ako je moguće odaberite osunčano mesto, ali tako da baza biljke bude zaštićena. Ljiljan takodje, ne voli vetrovite pozicije jer se lako lomi, takodje ga možete zatititi sadnjom uz druge biljke. Zemljište mora biti snabdeveno dobrom drenažom, jer su ljiljani jako osetljivi na mokru zemlju i neće preživeti takve uslove (jako lako trule). Zemlja mora biti prilagodjenja bar u dubini od 20-ak cm, što se lako postiče dodavanjem organskih materija u zemlju. Mnogi svoje ljiljane (a da bi rešili problem sa drenažom, sade u podignutim kaskadama-terasama). Osnovno pravilo kod sadnje lukovica ljiljana tiče se mesta sadnje i dubine. Dubina bi trebala biti 3x visina lukovice. Ovo je jako bitno, jer ljiljan razvija korenje na stablu. Ako se plitko posadi, ljiljan će imati ometen korenov sistem. Ljiljani niču negde sredinom/krajem aprila.


ODRŽAVANJE:

U principu, ljiljani se lako održavaju u životu, ako se poštuju odredjena pravila. Osnovno pravilo je dobra drenaža i odgovarajuće mesto. Što se tiče sastava zemljišta, ne postoje egzaktni podaci i oni variraju od vrste do vrste i karaktera gajenja. Jako je bitno da jednom posadjeni ljiljan ne bude premeštan dok god je to moguće (bar nekoliko godina) pošto voli stalno mesto.


RAZMNOŽAVANJE:

Razmnožavanje ljiljana može se vršiti na sve poznate načine: semenom, deobom lukovice, pilićima, reznicama, margotiranjem, putem vazdušnih lukovica i sl. Poznavaocima biologije je poznat termin "vegetativnog razmnoavanja" kada dobijamo verodostojni primerak roditelja, to nije slučaj sa razmnožavanjem iz semena, jer se dobijaju vrste koje ne izgledaju kao roditelji. Tretman sa semenkama je manje-više standardni sa zahtevom za dobrom drenažom i odredjenom dozom vlage. U tom smislu, orijantalni ljiljani teže niču, jer se prvo razvija podzemni deo biljke, dok se kod ostalih vrsta već nakon 10 dana javlja klijanje. Semenke ljiljana nisu sve plodne, i seme se mora pažljivo odabrati (vidi se embrion unutar semenke-liči na mali končić po sredini semena).

SADNJA:

Sadnja ljiljana vrši se u dubinu 15-ak cm (u zavisnosti od veličine lukovice) i sa razmacima oko 20-30 cm (zavisno od varijeteta). Ako su uslovi u pogledu zemljišta i vlage zadovoljeni ne bi trebalo imati problema sa njima. Ljiljani posebno lepo izgledaju posadjeni u trouglaste grupe koje čine isti varijateti. Djubrenje se vrši blagom NPK primenom (ja koristim 20-20-20) neposredno pre cvetanja, i nakon cvetanja samo toliko da se lukovice održe zdravim, prekasna aplikacija djubriva uzrokuje da lukovice budu mekane i da trule.

BOLESTI I ŠTETOČINE:

Mnoge bolesti i štetočine napadaju ovu kulturu. Medju gljivičnim oboljenima su BORTRITIS (primećuju se smedje fleke po listovima koje se šire, listovi trule i otpadaju. Spore bortritisa dospevaju unutar stabljike pa do lukovice što dovodi do propadanja biljke. Tretirati fungicidima u najranijim fazama bolesti. Bortritis se javlja u toplim i vlažnim uslovima). BAZNA TRULE (je gljivica koja napada ljiljan preko lukovice i korenovog sistema. Kada primetimo simptome obično je već kasno, stoga je potrebno preventivno tretiranje fungicidima. Potrebno je izvaditi lukovicu i odstraniti trule delove pre tretiranja. Razvoju ove bolesti pogoduje topla i vlažna klima.) PLAVA PLESAN (je zapravo penicilin koji se stvara na mestima mehaničkih oštećenja a zbog toga to je ljiljan bogat šećerom. Tretman je spoljni i po potrebi.)
Virusna oboljena kod ljiljana su česta pojava. Viruse po pravilu prenose biljne vaši i grinje. Tretmanom protiv ovih štetočina preventivno delujete i na virusna oboljenja.
Što se štetoina tiče najveći problem predstavljaju puževi, koji prosto obožavaju da jedu lukovice ljiljana. I ostale štetočine su uglavnom standardna pojava u našim baštama, tako da svi umemo da se sa njima borimo.



Ljiljan je divna biljka koja ima sve karakteristike cveta (miris, oblik, boju, veličinu...) i jedno je od mojih omiljenih biljaka. Buduće vlasnike ove biljke pozivam da mi upute bilo kakva pitanja u vezi sa hobi-gajenjem ljiljana, rado ću im pomoći i odgovoriti.

(izvor svet bilja)