Politicka desavanja u svijetu-najnovije vijesti...

Ovdje ce redovno biti postavljena politicka desavanja iz svijeta...

Rat u Iraku koštao SAD 3.000 milijardi dolara



Rat u Iraku dosad je koštao Sjedinjene Američke Države 3.000 milijardi dolara, procenili su dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Amerikanac Džozef Stiglic i profesorka na Harvardu Linda Bilms, preneo je londonski "Gardijan".


U knjizi pod naslovom "Rat od tri triliona dolara: Prava cena iračkog sukoba", koja treba da bude objavljena 3. marta, Stiglic i Bilms su naveli da je cena petogodišnje američke operacije u Iraku već prevazišla troškove 12 godina ratovanja u Vijetnamu i da je dvostruko viša od cene rata u Koreji.

SAD u Iraku mesečno troše 16 milijardi dolara, koliko iznosi godišnji budžet Ujedinjenih nacija, naglasili su autori.

Prema njihovim rečima, Vašington je 3.000 milijardi dolara mogao da iskoristi za finansiranje izgradnje osam miliona stanova, plate za 15 miliona profesora, zdravstvenu negu za 530 miliona dece, stipendije za školovanje 43 miliona studenata ili da obezbedi socijalno osiguranje Amerikanaca u narednih 50 godina.

Stiglic je primetio i da SAD odvajaju pet milijardi dolara za pomoć za razvoj Afrike, koliko košta 10 dana prisustva američke vojske u Iraku.

Autori su osporili mit da je rat uvek dobar za ekonomiju, podsećajući da je jedan od ciljeva rata u Iraku bio obezbeđivanje snabdevanja naftom, a da je, u poslednjih pet godina, cena barela nafte skočila sa 25 na više od 100 dolara, za šta je, prema njihovom tumačenju, delimično odgovorna nestabilnost u toj zemlji.

Stiglic, bivši potpredsednik Svetske banke i ekonomski savetnik u administraciji predsednika Bila Klintona, danas treba da, na saslušanju pred komisijom Kongresa, ponovi i obrazloži ono što je napisao u knjizi.

Američka administracija je u januaru 2007. godine saopštila da će rat u Iraku, prema njenoj proceni, koštati 5,6 milijardi dolara.

Poslednji dan predizborne kampanje u Rusiji

Dimitrij Medvedev


U Rusiji je danas poslednji dan kampanje pred predsedničke izbore koji se održavaju u nedelju. Predsednik izborne komisije Vladimir Čurov priznao je u intervjuu za BBC da nisu svi kandidati imali jednak prostor u medijima tokom predizborne kampanje.



Čurov ipak, tvrdi da su mediji pošteno pratili sve kandidate.

"Pošteno, ali ne jednako. Pošteno, jer su svi kandidati imali jednako pravo da predstave svoje političke programe. Ali, mogu da se složim sa ocenom da nije svim predsedničkim kandidatima posvećen jednak broj medijskih izveštaja", rekao je za BBC predsednik ruske izborne komsije Vladimir Čurov.

Ruskim medijima se zamera da su posvetili previše prostora Dimitriju Medvedevu za kojeg se očekuje da će na izborima u nedelju odneti ubedljivu pobedu.

Predsednik izborne komisije Čurov izjavio za BBC da mu nije žao što je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju - OEBS, odlučila da ne pošalje posmatrače na predsedničke izbore u Rusiji.

"Svet će formirati svoje mišlejnje o legitimnosti predsedničkih izbora u nedelju" kaže Čurov za BBC.

Ruski mediji izveštavaju da će se Vladimir Putin danas obratiti javnosti na kraju osam godina provedenih na položaju predsednika Rusije.

Nemačka otvara vrata svog najvećeg bunkera



Najveći nemački bunker iz vremena hladnog rata, dizajniran da zaštiti vladu nekadašnje Zapadne Nemačke od nuklearnog napada, otvoriće tokom vikenda svoja metalna vrata posetiocima.


Ukopan ispod grada Artal, blizu Bona, glavnog grada bivše Zapadne Nemačke, bunker je projektovan tako da u njemu mogu živeti do mesec dana 3.000 ljudi.
Sada, skoro dve decenije posle pada Berlinskog zida, posetioci će moći da detaljno razgledaju kontrolni centar bunkera, predsedničku salu za konferencije, kao i sobu za dekontaminaciju, naveo je Rojters.
"Ovo mesto deluje vrlo impozantno. Osećate se veoma napeto i neprijatno kada pomislite na nedostatak dnevne svetlosti i na to kako bi ljudi tu morali da žive i da rade", rekao je Hajnc Šenevald, vodič zadužen za razgledanje bunkera.
Ova lokacija je prvobitno prokopana 1903. godine za železnički tunel ka Francuskoj. Za vreme Drugog svetskog rata nacisti su koristili logoraše iz Aušvica i Buhenvalda da prošire lokaciju na kojoj su sklonili rakete V2.
Vlada Zapadne Nemačke je pretvorila ovo mesto u bunker izmedju 1960. i 1972. na vrhuncu hladnog rata i na njemu se prepliće 17 kilometara tunela.
Bunker je šezdesetih godina koštao pet milijardi maraka, što bi sada bilo 10 milijardi evra, i postao najskuplji nemački bunker sa hiljadu spavaćih soba, oko 900 kancelarija i pet bolnica.