Vakcinacija pasa

Prva vakcina shteneta najbolje je da se obavi u periodu kad shtene napuni 7-8
nedjelja.

Zashto bash tad?
Nakon porodjaja shtene sisa majchino
mlijeko, nazvano i kolostrum ili kolostralno mlijeko. Ovo mlijeko nije samo
hrana shteneta vec, shto je jos bitnije, u njemu su sadrzhane velike kolichine
zashtitnih imunih tjelashca zvanih gama-globulini, a sadrzhi i poprilichne
koncentracije antitihela. Oni su nosioci imunoloshkih informacija. Dakle, majka
na taj nacin omogucava zashtitu svog shteneta od zaraznih oboljenja, tj.
omogucava mu, tzv. "pasivni imunitet".

Shta se sada deshava u organizmu
shteneta?
Imuni sistem shteneta je dobro obezbijedjen za antitijelima i
globulina. Ono je prvih nedjelja dobro zashticeno i obijezbedjeno.

Shta
bi se desilo ako se u ovom razdoblju shtene vakcinishe?
Da bi se odgovorilo
na ovo pitanje, mora se najprihe objasniti shta predstavljaju vakcine. Vakcine
su medijum u kojemu se nalaze oslabljena (atenuirana) antitijela. Jednostavnije
recheno, u vakcinama se nalaze uzrochnici bolesti, protiv koje se organizam
zashticuje (vakcinishe). Zbog toga sto su one oslabljene, nisu sposobne za jaku
virulenciju, pa organizam mozhe da se lako odbrani od njih tj. da stvori
specificna antitijela za taj uzrochnik (antigen).
Sada mozemo ici dalje.

Dakle, ako se u organizmu ubace vakcinalni antigeni u periodu kada je shtene
jos pod uticajem materinskih antitihela, nastaje poremecenje u imunom sistemu
shteneta. Organizam nece moci stvoriti solidnu odbranu jer, kao prvo, imuni
sistem shteneta josh nije dovoljno dobro razvijen i kao drugo, moguce su
ukrshtene reakcije sa ostalim antigena.
Dakle, za tih 7-8- nedjelja, imuni
sistem shteneta ce biti sposoban da sam, bez probleme sazdaje specificna
antitela, pa uspjeshno ce da odgovori na vakcinaciju.

Shta se mora
uchiniti desetak dana prije svake vakcinacije?
Obavezno je da se shtene
ocisti od crijevnih parazita!!!

Zashto?
Zato shto, kako smo rekli,
da bi organizam bio sposoban da uspjeshno odgovori na unesenu vakcinu tj. da
stvori dobar imunitet i da nema nikakvih posljedica po zdravlje, treba da sami
organizam bude potpuno zdrav, tj. da bude oslobodjen svakakvih antigena.
Crijevni paraziti predstavljaju antigen protiv kojeg se organizam - imuni sistem
aktivno bori. Znachi, imuni sistem nece moci da se u potpunosti koncentrishe
samo na vakcinalni antigen, pa su moguce komplikacije po zdravlje shteneta. Ono
ce biti onemoguceno da se odbrani i najslabijoj infekciji, a moguce je i da ne
uspije da se odbrani od vakcinalnih tipova virusa, pa da oboli od vakcine. I
shta smo ucinili? Svjesno smo inficirali shtene veoma opasnog virusa.


Protiv chega treba shtene da bude najprije vakcinisano?

Preporucljivo je da se najprije shtene treba vakcinisati protiv onih,
takozvanih, "bebecih bolesti": Shtenecak i Parvoviroza, a u kombinaciju sa ovima
dolazi i Leptospiroza. Preporuchljivo je, dakle, da se prvo primi ova
trovalentna vakcina, naravno nakon cishcenja od crijevnih parazita.

Shta
nakon vakcinacije?
Desetak dana nakon vakcinacije, shtene se mora drzati u
toplim prostorijama, nikako da se druzi sa drugim psima, da se izbjegavaju
kupanje i shetnje u parkovima. Ovo je sve u interesu da se organizam shteneta
poshtedi od dodatnih moguca oboljenja. I josh jedan savjet, i kad ga drzite u
kuci, nemojte mu dozvoljavati da se igra sa cipelama ili da sheta oko ulaznih
vrata stana. Svi smo mi sposobni sa nashim cipelama da unesemo uzrochnike
raznoraznih oboljenja koji mogu biti opasni po zdravlje nasheg shteneta.

Zaštitna vakcinacija kućnih ljubimaca se radi zbog nekoliko važnih
razloga:


bolest je smrtonosna za jedinku ali vakcinacijom se stiče zadovoljavajući nivo
odbrane organizma da jedinka ne oboli ili da ne bude kliconoša [ npr. štenećak,
leukoza mačaka, i dr. ]
bolest nije smrtonosna ali terapija je dugotrajna i ekonomski
iscrpljujuća za vlasnika [ npr. zarazni kašalj pasa, gljivična infekcija,
zarazni rinitraheitis mačaka, i dr. ]
radi stvaranja prve barijere preko
ljubimca radi zaštite ljudi jer su neke bolesti zoonoze [ npr. besnilo,
leptospiroza, i dr. ]

Nije svaka injekcija vakcina. Injekcijom se smatra
davanje, tj. način aplikacije svakog leka sa špricem i iglom. Injekciono se mogu
dati sve vrste lekova koje su pripremljene za parenteralno davanje, znači to
mogu biti antibiotici, hormoni, vitamini, analgetici i dr. kao i
vakcine.




budite odgovoran
vlasnik

Vakcina u sebi sadrži nosač glavnog dela,
konzervans [ u obliku antibiotika najčešće ] glavnog dela i glavni deo, tj.
uzročnika bolesti. Uzročnik bolesti je oslabljen [ živi ] deo bakterije ili
virusa ili neinfektivni deo virusa ili bakterije. Unosom ovog materijala [
antigena ] u organizam stimuliše se odbrambeni mehanizam [ imuni sistem ] da
proizvodi specifična antitela za odbranu protiv određene bolesti. Na ovakav
način se dobije veštački imunitet i tako je organizam spreman za odbranu od
bolesti prilikom kontakta sa uzročnikom određene bolesti, bilo virusom ili
bakterijom.

Vakcina je rezultat dugotrajnog naučnog rada u laboratorijskim
uslovima. Samo protiv malog broja uzročnika napravljena ovakva odbrana. Vakcina
je je biološki materijal i zato je potrebno poštovati pravila za skladištenje.
Većina vakcina je napravljena u dve komponente i rastvorena može biti samo
određen vremenski period. Preventivna vakcinacija se vrši samo kod pregledane
životinje kod koje se konstatuje da je sve u redu i da ne postiji ni simptom ni
sumnja na neko oboljenje. Ovo je bitno ispoštovati jer prilikom vakcinacije
očekuje se odgovor kompletnog imunog sistema da bi se dobila adekvatna zaštita
jedinke. Vakcinaciju bi trebao da radi nadležno lice, tj. veterinar. Svaka
vakcinacija bi trebala da se evidentira u zdravstvenoj knjižici životinje i to
da pečatom i potpisom potvrdi osoba koja je uradila aplikaciju
vakcine.

Sistem
vakcinacije je sličan kod skoro svih vrsta životijna. Kod pasa i mačaka kad se
započinje vakcinacija obavezna je jedna do dve revakcinacije u razmaku od 3-4
nedelje posle prve vakcine da bi se dobio imunitet na određene bolesti što bliže
100%, mada on nikad nije 100%. A na godišnjem nivou treba raditi tzv. godišnju
revakcinu tj. vakcinu podsetnika jer se u toku godine nivo titra antitela u
krvotoku polako pada do kritične tačke. Preventivna vakcinacija se radi u toku
celog života Vašeg ljubimca, zabluda je da posle određene starosti ne treba
vakcinisati psa ili mačku. Već sam pisala o tome da posle 7. godine pas i mačka
spadaju u kategoriju gerijatrije i tada postaju i osetljiviji kao stariji ljudi.

Naravno, kod svakog pravila postoje izuzeci i o njima ćemo
kasnije.

Po našim zakonima vlasnici kućnih ljubimaca obavezni su
da svoje ljubimce vakcinišu protiv besnila jednom godišnje. Izuzetak:
pas ili mačka prvi put vakcinisana pre 6 meseci starosti mora se revakcinisati
za 4 nedelje posle prve vakcine, a psi koji se koriste za lov se moraju
vakcinisati na svakih šest meseci.

Po našim zakonima vlasnici
kućnih ljubimaca nisu obavezni vakcinisati svoje ljubimce protiv zaraznih
bolesti pasa i mačaka, mada je u većini evropskih zemalja i to zakonska obaveza.
Kod nas je to još uvek prepušteno savesti vlasnika. Ja, kao veterinar i kao
vlasnik kućnog ljubimca to smatram svojom moralnom obavezom prema mom ljubimcu
ili pacijentu.

Psi se mogu vakcinisati protiv zaraznih bolesti
pasa [ štenećak, parvoviroza, zarazna upala jetre, leptospiroza, parainfluenca,
korona viroza, zarazni kašalj, lajmska bolest, mikrosporijaza ]. Koriste pe
različite vekcine sa manje ili više uročnika [ mono- ili polivalentna vakcina ].
Preporuka je da se štene vakciniše sa 6, 10 i 14 nedelja starosti, ili sa 8 i 12
nedelja starosti, a zatim svake godine jednom. Preporučuje se da istovremeno se
ne koriste više vakcina, makar da se napravi 2-3 nedelje pauze između dve vrste
vakcine. Izuzetak: preosetljive rase pasa npr. kao rotvajler, doberman, kuvas,
komondori još neke rase zahtevaju poseban program vakcinacije.

Mačke se
vakcinišu protiv zaraznih bolesti mačaka [ kijavica, panleukopenija,
kaliciviroza, hlamodioza, mikrosporijaza, leukoza mačaka, zarazni peritonitis
mačaka ]. Vakcinacija se započinje sa 8 i 12 nedelja starosti i obnavlja se
godišnje. Ako su roditelji vakcinisani protiv leukoze i inf. peritonitisa,
preporuka je da se i mačići vakcinišu. No, ako roditelji nisu vakcinisani protiv
ovih bolesti preporuka je da se mačići pre vakcinacije testiraju na ove
bolesti.

Neke jedinke ponekad imaju reakciju na vakcinu, retko ali se
događa. Reacija može da bude u vidu malaksalosti i blage povišene temperature sa
smanjenim ili izoatalim apetitom dan-dva do drastičnih reakcija npr. upale
zglobova. To ne treba da vas obeshrabri. Ovave reakcije su stvarno retke, a ako
jebaš Vaša životinja taj baksuz, za to mora da postoji razlog. Budite uporni da otkrijete
uzrok tome zajedničkim snagama sa Vašim veterinarom.

Nešto neobično za
kraj.
I vlasnici kunića bi trebali da razmisle o vakcinaciji. Kod njih se
radi vakcinacija protiv miksomatoze [ prenosi se ujedima komaraca ] i besnila. A
vlasnici divljih mesojeda kao npr. lasice, tvorovi mogu razmišljati o
vakcinaciji protiv štenećaka i leptospiroze.