Istorijat pasa

Poreklo psa vodi od vuka. Pas je dakle pripitomljeni
vuk, prva domaca zivotinja. Kasnije su vuk i pas posli razlicitim putevima.

Bilo zbog prirodnih mutacija, uticaja klime i sredine, ili zbog ukrstanja
koje je izvrsio covek, pasmine su postajale sve brojnije i sve bolje
selekcionisane.
Prva tacno utvrdjena pasmina bio je , mozda, saluki-arapski
hrt. U Kini su uzgajali sitne pse "za rukave", tako male da bi zaista stali u
nabore kimona, a pas je od 3400. godine p.n.e. smatran i za odlican zalogaj.
Takav specijalitet je uvek stajao na stolu velikasa. U Kini jos uvek uzimaju
psece meso za hranu.
Psi se od pamtiveka koriste u ratu. Rimljani su
koristili 2 razlicita tipa psa: za vezu i za napad. Psi za napad su bili snaznih
celjusti i obicno naoruzani gvozdenim okovratnicima nacickanim secivima. Najnesrecniji su
bili psi za vezu. Poruke komande su se stavljale u bakarnu cevcicu koju je pas
morao silom da proguta, a posto nije moglo da se ceka da cevcica prirodnim putem
izadje iz tela, psa bi obicno zaklali.
Novija pravila trazila su da pas ne
bude samo dobar lovac vec i privlacnog izgleda. Rezultati takvog odgajivanja
prikazani su prvi put 1859. na izlozbi lovackih pasa u Velikoj Britaniji, u
opstinskoj palati grada Njukastla.